Suvereno.hr/kmk
Stefan Simić- rekoh i olakšah dušu
Mnogi od nas, još od dečačkih dana, sanjaju da urade nešto veliko za ljude, što bi bar na trenutak promenilo sve i dokazalo da može, da ima smisla.
Trenutno sam u Hrvatskoj, gledam kako se navija, više iz daleka, jer mi nisu bliska masovna okupljanja. Onda u jednom trenutku vidim Luku Modrića kako treba da izvede penal, sve je zaćutalo. Luka je, na trenutak, sve stavio na kocku, i svoju karijeru, i godine, i ugled. Svestan da ako pogodi, biće heroj nacije, ako promaši, sve suprotno, na stubu srama!
Preuzeo je odgovornost po ko zna koji put, opet susret sa strahovima, unutrašnjim demonima, nekom silom koja te vuče na dole i govori ti – tvoje je prošlo .-
Promašuje – golman brani
Ljudi u neverici, sumnje u njega postale su opravdane, kraj
Nije prošao ni minut, isti taj čovek, izvodi akrobatski potez, i postiže pogodak
kao ponovo rođen
Euforija kakvu dugo nisam video, dok mi pogled iz sobe pada na centar grada
Gde jednim okom gledam utakmicu, a drugim, kroz prozor, ljude ispred kako navijaju
I to je to, čitava jedna karijera duga više od dve decenije staje tu
Padneš, i ustaneš!
Promašiš, pa pogodiš!
Modrić ima neverovatnu unutrašnju veru. Nisam ga puno gledao, ali ono što bih video, to je kako najmanji na terenu, a sada i najstariji, igra protiv divova.
Motivisan, kao da je na početku karijere, možda i više.
Dok je igrao u Dinamu, govorili su da je to njegov maksimum, da nema telo za više
Još je tada bio pozajmljen Zrinjskom i jednom timu iz Mostara, otpisan za velika dela, potcenjen-Dok je igrao u Totenhemu, govorili su isto, to je to, dosta mu je i toliko. Kada je prešao u Real, isto neverica, ostaće godinu, dve, i kraj
Uvek ista zavist i neverica!
A Modrić je postao šest puta prvak evrope, i jedne godine najbolji igrač sveta, ispred dvojice najvećih možda u istoriji!
Šta ima taj čovek, što drugi nemaju?
Snagu, sreću, talenat, brzinu?
Sve je to u drugom planu naspram njegove vere i ljubavi, da ono što radi, radi do kraja. Odavno ne više samo zbog sebe, nego zbog svih onih kojima to znači. Svestan da tako, i doslovno, menja živote?
Po principu – kada može Luka mogu i ja ?
Sinoć je Luka Modrić izašao u 80. minutu iz igre, protiv Italije
Hrvatska nije primila gol sa njim, nego bez njega!?
Možda je i to Modrićev simboličan oproštaj i dokaz nepobedivosti? Govorili su da treba smena generacija, da treba da igraju drugi, da je njegovo prošlo!
Nije!
Takvi igrači zauvek ostaju prisutni, i kada završe karijeru. Žive u budućim generacijama, kao deo kolektivnog nesvesnog, a i svesnog
To je bio Dražen Petrović, kapetan, o kome se i dan danas više priča, nego o igračima koji igraju!
To je sada Luka Modrić!
Dokaz da se može, kada se hoće i da je nevažno ‘ko je sa druge strane.
Važno je šta je u tebi i u načinu na koji sve to nosiš!
Da fudbalske karijere mogu da traju duže, Luka bi igrao večno,
ali i ovako je ušao u red besmrtnih.
Čemu nas je sve naučio?
Da i najveća slava i novac ne smeju da oduzmu čoveku skromnost, poniznost!
Da i najveće pobede nisu kraj puta, i vreme da se stane, nego učenje i motiv za neke nove!
Da nisu bitne godine, nego strast, vera i želja!
Da nije bitno mišljenje sredine, nego unutrašnji glas koji ti govori da možeš!
Da su i porazi sastavni deo života, i da je najvažnija borba!
Kada ti svi govore da staneš, a ti nastavljaš!
I dokazuješ da možeš, po ko zna koji put!
To razdvaja velike, od najvećih!
I snagu ljudskog duha koji je neuništiv!
Posebno kada shvatiš da tvoje srce ne kuca samo za tebe, nego za sve one kojima značiš. Tako se ulazi u legendu.
Koja ima smisla, samo ako ljudima donese nešto dobro, što će dugo da živi u njima
I da im da dodatnu snagu da ne odustanu.
Do poslednjeg daha!
Do kraja!
Stefan Simić